Katolički odgovori

Ovo sam prebacio sa misli za Nedelju jer smatram da je bolje ovako.

Evo par misli iz jedne dobre stare knjige koja se zove "Starečnik". Pisana je negde u 5 ili 6 veku sastoji se u izrekama velikih pustinjskih otaca. Nadam se da ćete uživati.

O SMIRENOUMLJU

Reče starac:"Onaj ko poseduje smirenoumlje unižava demone dok onoga koji ne poseduje smirenje demoni unižavaju"

1. Avva Arsenije je imao običaj često da kaže:"Arsenije, zašto si se odrekao sveta?"
I još je često govorio:"Često sam se pokajao što sam govorio; ali nikada zato što sam ćutao."

2.Kada se približilo vreme Arsenijeve smrti, braća ga zatekoše kako plače:"Zar je moguće, oče, da se i ti plašiš?" "Moguće je" reče "strah koji me sada muči prati me od trenutka kada sam postao monah." i tako izdahnu. A govorilo se da je celog svog života, dok je sedeo radeći rukodelje, imao na grudima komad tkanine zbog suza koje su mu tekle iz očiju.
Čuo je avva Pimen da je avva Arsenije umro:"Blažen li si avvo Arsenije, jer si oplakao sebe na ovome svetu. Onaj koji ne oplakuje sebe ovde oplakivaće u večnosti. A to znači da je ili ovde svojevoljno ili tamo od mučenja u paklu, plakanje neizbežno."

3. Pričali su kako se avva Amon kada su neki došli kod njega da im reši neku razmiricu, pravio lud. I Iznenadase pred njima stvori neka žena koja im reče:"Ovaj starac je lud Hrista radi" Čuvši je starac viknu na nju:"Toliko sam se trudio u pustinji samo da steknem tu ludost i zar da je danas zbog tebe izgubim?"

_________________
Samo Bogu slava!

4.Blaženi Grigorije Bogoslov reče: "Kako da pristupimo spasonosnom smirenoumlju, ako se ne oslobodimo pogubnog bremena gordosti? Ako uvek težimo smirenoumlju i niučemu nismo nemarni, misleći da nam to tobože neće naškoditi. Jer duša se saobražava sa predmetom svog zanimanja i preobražava u skladu sa onim što čini, poprimajući tome odgovarajući oblik.
Dakle, tvoj spoljašni izgled i odevanje, način hodanja i sedanja, ishrane i celokupni način života , pa čak i postelja i kuća i predmeti u njoj, sve neka bude u skladu sa tvojom skromnošću. Ali ne samo to nego i pojanje i pevanje i lepo ponašanje prema bližnjemu neka budu bliži skromnosti nego preterivanju.
Nemoj, molim te, da se koristiš izveštačenim rečima u govoru, niti preterano milozvučnim melodijama,a nemoj ni da razgovore da vodiš viskoumnim i teško razumljivim rečima, nego se u svemu kloni preterivanja.
Budi blagonaklonprema prijateljima, blag prema potčinjenima, nezlobiv prema drskima, čovekoljubiv prema nemoćnima i uniženima, budi uteha svima koji stradaju, nadji se pri ruci svima koji su u nevolji - jednom rečju, ne budi ni premakome ravnodušan, nego budi ljubazan u obraćanju, predusretljiv u služenju, prijemčiv i pristupačan za sve."

_________________
Samo Bogu slava!

5.Reče avva Evagrije:"Početak spasenja je prekoravanje (osudjivanje) samog sebe."

6.Reče jedanput avva Mojsije avi Zahariji: "Reci mi šta da činim". Na te reči Zaharije mu pade pred noge i reče:"Zar ti to mene pitaš, oče?" A starc mu reče:"Istinski te pitam čedo moje Zaharija. Video sam Duha Svetoga kako se spušta na tebe i to je razlog što ja tebe moram da pitam".
Sikde tada Zaharija kukolj sa glave baci ga na zemlju i gazeći po njemu reče:"Ako se čovek ne satre, nemože biti monah".

7.Reče avva Isajia: "Ljubav prema čovečanskoj slavi radja obmanu, dok njeno uništavanje uniženjem uvećava u srcu strah Božji. Ne poželi da postaneš prijatelj slavnih u svetu kako u tebi nebi oslabila slava Božja".

_________________
Samo Bogu slava!

Reci Mali Lave, jesi li vaistinu iskreni, pravovjerni Pravoslavac..??

_________________

Ma Domenika 100%. Nerazumem zašto me to pitaš?

_________________
Samo Bogu slava!

8.I reče još: "Kada vršiš svoje pravilo (pod pravilom se podrazumevaju molitve koje monah mora da obavi), ako to činiš u smirenoumlju,, kao nedostojan, tvoje molitve bivaju primljene od Boga. Ali ako se u tvoje srce uvuče kakva gorda pomisao i ti joj povladjuješ, ili se setiš da neko drugi u to vreme spava, ili je nehajan i osudjuješ nekoga, znaj da ti je trud nekoristan."

9.Reče takodje da onaj koji poseduje smirenje nema jezik da nekome kaže da je nemaran, ili da protivureči onome ko mu stvara muke, niti ima oči da vidi ili primeti sagrešenja drugog čoveka, niti uši da čuje ono što njegovoj duši ne koristi. Takav ni usta nema da obelodani nečija sagrešenja, ili da svojim rečima razžalosti nekoga, niti ga zanima išta drugo osim sopstvenih sagrešenja, već je naprotiv, prema svim ljudima miroljubiv, jer je to zapovest Božja, a ne zbog neke druge slabosti.
Jer ako čak i čovek posti celu sedmicu i ulaže mnogo truda van tog puta, svi njegovi napori su uzaludni.

10.Drugom prilikom reče:"Onaj ko je stekao smirenoumlje, poseduje svest o sopstvenim gresima. A ako se uz smirenulje istovremeno stekne i (žalost po Bogu), pa se u čoveku odneguju obe vrline, one odagnavaju iz duše svaku demonsku pomisao i hrane dušu svojom sopstvenom dostojnošću i svetim vrlinama.
Onaj ko poseduje žalost (po Bogu) i smirenoumlje, ravnodušan je prema ruženjima koja mu upućuju drugi ljudi, jer te vrline su njegovo sveoružje i štite ga od jarosti i osvetoljubivosti i uče ga da istrpi sve što ga zadesi.
Kakvo ruženje i ljutnja mogu da pridju čoveku koji pred licem Božjim oplakuje svoje grehe?"

_________________
Samo Bogu slava!

Zar nemam pravo upitati..?

_________________

Ma imaš srećo kako nebi imala!
Iskreno svako tvoje pitanje ili komentar baš me raduje!

_________________
Samo Bogu slava!

11. I reče još:"Naše svesno predavanje Bogu i smerna poslušnost Njgovim zakonima donose ljubav, a ljubav donosi bezstrašće."

12. Pitali avvu Isajiu šta je smirenje, a on reče:"Smirenje je smatrati sebe grešnijim od svih ljudi i nipodaštavati samog sebe mišlju da ništa dobro nismo učinili pred Bogom.
A delanje na smirenju je ovakvo: ćutati i ni u čemu ne uzimati sebe za merilo, ne prepirati se, podčinjavati se, držati spušten pogled, imati smrt pred očima, ne lagati, ne praznosloviti, ne protivurečiti starijem, ne želeti isticati svoju reč, istrpeti vredjanje, biti nesklon samougadjanju, u svakoj prilici samog sebe primoravati, biti trezven, odseći svoju volju, nikoga ne razdražiti i nikome ne zavideti."

13.I reče još:"Uloži svu svoju snagu da sebe ne računaš ni u šta, kako bi mogao da oplakuješ svoje grehove.
Staraj se takodje svom svojom silom da se ne prepireš o pitanjima vere, niti da bilo kome tumačiš hrišćansko učenje, nego da u svemu slediš jednu sabornu Crkvu. Jer niko nemože u potpunosti da razume Božanstvo."

_________________
Samo Bogu slava!

14.I reče još:"Onaj ko stekne smirenoumlje, uzima na sebe sagrešenje svoga brata, govoreći:"Ja sam sagrešio".
Sa druge strane, onaj ko nipodaštava svoga brata, veruje da je sam mudar, pa optužuje i razobličava svoga bližnjega. Ali onaj koji sam sebe kori nikoga nikada ne povredjuje.

15."Neka ne govori tvoj jezik" reče jednom prilikom" nego delo. Neka tvoja Reč bude neznatnija od dela". Ne govori ako ti to nije po svesti, i ne poučavaj bez smirenja, kako bi se u tlu primilo tvoje seme."

16. "Nije mudrost" reče " u tome da govoriš. Mudrost je da znaš kada je pravo vreme da progovoriš. Da znaš zašto ćutiš, da znaš zašto govoriš., da dobro razmisliš pre no što progovoriš i da odgovoriš samo ono što je potrebno.
Mudroste je da svesno težiš da izgleda kako ne poseduješ duhovnog znanja, kako bi se izbavio mnogih napora. Jer onaj ko teži da se ističe svojim znanjem, samom sebi zadaje mnogo truda. Ne hvali se svojim znanjem jer niko ništa ne zna.I povrh svega: koriti sebe i biti niži od bližnjega sjednjujete sa Božanstvom."

_________________
Samo Bogu slava!

17. Propovedao je avva Jovan da su avva Anuv i avva Pimen, kao i druga njegova braća po telu,koji su postali monasi u skitu, kada su prvi put Mizici opustošili skit, otišli odande na mesto koje se zvalao Terenuti, dok ne ispitaju gde treba da se nastane. U Terenauti su nekoliko dana boravili u idolopokloničkom hramu.
Tada uze reč Anuv i reče avvi Pimenu: "Učinite mi ljubav ti i tvoja braća. Hajde da ovu sedmicu provedemo u bezmolovju svaki za sebe i da se medjusobno ne susrećemo.""Učinićemo kako ti želiš!"odgovori Pimen i tako učiniše. U tom idolopokloničkom hramu bila je jedna statua. Starac, avva Anuv, svako jutro je ustajao i bacao kamenje na lice te statue, a svake večeri joj je govorio :"Oprosti mi". Celu sedmicu je proveo čineći tako.
U Subotu se sabraše i reče avva Pimen avvi Anuvu:"Video sam te avvo, kako cele sedmice bacaš kamenje na tu statuu i kako joj praviš metaniju. Zar to priliči hrišćaninu?" A starac mu odgovori:"To sam zbog vas učinio. Videli ste kako bacam kamenje na lice statue: da se nije požalila , ili naljutila?""Nije" reče "avva Pimen" A kada sam pred njom pravio metaniju, da li se uznemirila i rakla ne opraštam ti?" "Nije ", ponovi avva Pimen. "A mi smo sedmorica braće. Ako hoćete da živimo u opštežiću, treba da budemo kao ova statua, koja niti se srdi, niti se gnevi, niti se uznemirava ako je vredjaju. Ali ako nećete da takav bude naš zajednički život, evo ovaj hram ima četiri ulaza. Svako od vas neka ide kuda god hoće".
Padoše tada svi na zemlju, govoreći avvi Anuvu:"Kako ti hoćeš, oče, tako ćemo činiti i poslušaćemo te u svemu što kažeš". I dodade avva Pimen:"I tako smo opštežiteljno živeli tokom celoga života, podvizavajući se saglasno svemu što je starac govorio. Jednog od nas smo izabrali za ekonoma i što je on dobavljao to smo jeli. I bilo je nezamislivo da bilo ko od nas kaže"donesi nešto drugo" ili da kaže"hoćemo da jedemo to i to jelo". I proveli smo ceo svoj život u duševnom spokojstvu i miru".

_________________
Samo Bogu slava!

18. Reče avva Isajia o smirenoumlju: "Sećajmo se onoga koji nije imao gde glavu zakloniti (Mt. 8,20). Shvati to, čoveče, i ne budi umišljen. Kao što je i zarad tebe postao tvoj vladika? Tudjin bez krova nad glavom. O, neizrecivog li čovekoljublja Tvoga, Gospode! Jer toliko si sebe unizio radi mene , radi tvog stvorenja!
Ako On, Koji je rečju svojom sve stvorio nema gde da zakloni glavu iz kog razloga se ti bedni čoveče. rasejavaš na sticanje imetka?Zašto si zaslepljen gramzivošću? Šta umišljaš, zašto juriš za praznim prividom? Zašto se ne sabereš i svojim ne učiniš blago koje nas tamo čeka?
Sve to treba da znaš i da sebi tečeš dobro blago.

19.Reče avva Jovan:"Smirenje je kapija nebeska. I naši Oci, su prolazeći kroz mnogobrojna poniženja, ušli u grad Božji."

20. Avva Jovan reče svome bratu:"Ako smo beznačajni pred ljudima, uvereni smo da ćemo pred Bogom biti uvaženi".

_________________
Samo Bogu slava!

21.Avva Jovan je uvek bio "duhom vatren" (Rim 12,11). Jednom mu u posetu udje neko i pohvali njegov rad. Izradjivao je struk za korpe i nije govorio. Posle nekog vremena posetilac ponovo poče da mu govori, a starac opet ne prozbori ni reč. Kada je i po treći putponovio svoje reči, starac mu reče:"Od trenutka kada si ušao ovamo, udalio si od mene Boga".

22.Avva Jovan je nekada monahovao u skitu i njegovi učenici su bili oko njega i tražili savete za svoje pomisli. Reče mu jedan od staraca:"Jovane, ti si kao bludnica koja se udešava i okuplja ljubavnike oko sebe". Avva Jovan ga tada zagrli i reče:"Istina je, oče, to što govoriš".
Potom ga jedan od učenika upita:"Zar se zbog toga neuznemiravaš, avvo?" "Ne" reče mu "jer kakav sam spolja takav sam i iznutra".

23. Reče avva Jovan Tivejski:"Monah mora iznad svega da stekne smirenoumlje, jer prva zapovest Spasiteljeva je ovo:"Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko".

_________________
Samo Bogu slava!

Kad već ideš po redu da te preduhitrim :
24. Reče ava Pimen: "Budući da smirenoumlje predstavlja veliku uzvišenost, a hvalisavost propast, savjetujem vam da prihvatite ono prvo, kako ne biste pali u ono drugo."

No forum nije za nadugačko citiranje knjiga, pa radije piši nešto svoje o izrekama otaca koje pripadaju zajedničkoj baštini.
Recimo bilo bi zanimljivo objasniti što znači "smirenoumlje"?

Pa dobro ako tako kažeš neka tako bude.

Reč smirenoumlje bi mogla se prevesti i kao poniznost ali je još dublja. Znači stav u kome čovek smireno umuje bez nekog uznošenja već sebe uvek posmatra u odnosu na Boga i vidi sebe malim pa zato i ne želi nikoga da osuđuje.

Eto nadam se da sam objasnio reč smirenoumlje. Njena suprotnost je gordoumlje.

Što se komentara tiče neznam što bih mogao kazati osim da kada god čitam ove misli drevnih otaca osećam kako moji gresi izlaze na površini i savest me osuđuje.

Pozdrav

_________________
Samo Bogu slava!